Od momenta kad je proglašeno vanredno stanje, društvene mreže su preplavljene raznoraznim savetima kako efikasno da iskoristimo vreme kod kuće. Saveti su: “pročitajte knjige koje niste imali vremena da pročitate, počnite da učite strani jezik koji ste oduvek želeli, sredite ormar, radite na sebi, gledajte filmove i serije koje ste planirali…”
U jednom momentu sam i sama pomislila ok, ima toliko toga što mogu da radim dok traje vanredno stanje. Mogla bih da počnem da učim nemački. Dugo razmišljam o tome. I evo počinjem danima…Ne samo da ne učim nemački, ne polazi mi za rukom ni da čitam knjigu, odgledam ceo film…primećujem da sam blago uznemirena i da ne mogu da se fokusiram na aktivnosti tog tipa. Počela sam i da osećam krivicu što ne koristim ovo vreme na neki kreativniji način.
Prošle nedelje sam održala online predavanje na Biznis akademiji na temu Motivacija zaposlenih, tako da sam slobodno vreme u toku dana posvetila njegovoj pripremi. Spremajući se, ponovo sam se podsetila Maslova i njegove motivacione teorije – Hijerarhija ljudskih potreba.
Maslov je smatrao da se ljudske potrebe mogu razvrstati u 5 nivoa, i da postoji jasna hijerarhija između njih. Niži nivoi potreba (ne baš u procentu od 100%) se moraju zadovoljiti pre nego što se aktiviraju potrebe viših nivoa. Obično se prikazuje u vidu piramide.
U momentu kad sam prolazila kroz opis potreba za sigurnošću koje se odnose se na našu potrebu za fizičkom i psihološkom sigurnošću, krov nad glavom, sigurnost porodice, siguran posao, stalna primanja, zdravlje, sigurnost imovine… odjednom mi je postalo jasno zašto ne mogu da se fokusiram na određene aktivnosti.
Kada je krenulo vandredno stanje, 90% mog posla je stalo, projekti su otkazani do daljnjeg. Mislim da me je bilo strah i da razmišljam o tome. Moja potreba za sigurnošću je bila ugrožena. “Šta sad da radim? Radila ili ne, fiksni troškovi firme su tu. Da li da stavim firmu u stanje mirovanja? Na koji način da se organizujem? Šta će biti kad se ovo završi? Šta da sam sama u ovoj situaciji, šta bih tada radila…” i gomila drugih pitanja mi se vrtela i dalje mi se vrti po glavi.
Osećanje straha sam zamrzla i odsekla ga kao da mi ne pripada, samim tim nisam ni shvatila šta se dešava u meni. Nije ni čudo što nisam mogla da “radim na sebi” imajući u vidu da su moje potrebe za sigurnošću trenutno ugrožene. Kakav nemački?!
Bez obzira koliko smo se visoko popeli u Maslovljevoj piramidi potreba, važno je da budemo svesni da se u različitim periodima svog života ili kriznim situacijama kao što je ova, možemo spustiti nivo ili više ka njenoj bazi.
Ovaj uvid je za mene podsetnik da s vremena na vreme, kad se zaglavim, promislim o tome gde se nalazim, koje moje potrebe nisu zadovoljene i da razmislim šta mogu da uradim da to promenim.
Sada kada sam osvestila šta se dešava sa mnom, moj strah i ja sedimo zajedno i razmišljamo šta ćemo dalje. Iz pozicije bespomoćnosti sam se pomerila ka poziciji odgovornosti čime sam umanjila i osećanje straha.
Saveti šta raditi za vreme trajanja vanrednog stanja svakako imaju svoju svrhu, samo što nisu jednako primenljivi na sve. Nekad mogu i negativno uticati na nas.
Kako se ne bi osećali neadekvatno ili još više uznemireno što, eto, ne možemo da radimo na sebi i kvalitetno iskoristimo ovo vreme, kao što sam se ja osećala, potrebno je da sagledamo svoju priču, svoju realnost i da reagujemo u skladu sa tim koliko je pod našom kontrolom u ovom trenutku.
Ukoliko imate potrebu da sagledate gde se trenutno nalazite u Maslovljevoj piramidi potreba i isplanirate korake u pravcu njihog zadovoljenja, napravila sam kratak radni list koji vam može biti koristan. Nije potrebno da ostavite svoj mejl u zamenu :)